Istorija Venecije

Srednji vek

Istorija Venecije započinje upadima i pljačkama varvara na prostor rimske imperije, kada stanovništvo sa susednog kopna beži na ostrva Venecijanske lagune, kao izolovanija i bezbednija od ovih upada. U ovo vreme nastaje i niz drugih naselja u laguni koja danas postoje - (Malamoko, Torčelo). 

Od IX do XII. veka nastaje razvoj grada i on postaje jedno od središta tadašnje civilizacije, ako ne i najvažniji grad sveta. Procvat grada bio je vezan za položaj grada između Istoka i Zapada i Sredozemlja i kontinentalnog Severa. Tada se podižu i najvažnije građevine grada: Crkva svetog Marka, stara duždeva palata, gradski arsenal, trasiraju se kanali i utvrđuju ostrva. U ovo vreme započelo je i širenje gradske vlasti na okolinu, a kasnije i širom Jadrana i šire. Opadanje moći Vizantije omogućilo je i Veneciji i širenje posrednog uticaja Venecije, već sada poznate kao Mletačka republika.

Na vrhuncu moći, u poznom srednjem veku, Venecija je imala 3.300 brodova i 36.000 mornara. Gradom je vlada aristokratija koja je birala dužda kao izbornog vladara. Grad je u to vreme postaje i stecište nauke i umetnosti, a gradska uprava je bila među najorganizovanijim u tadašnjem svetu.

Novi vek

U XV veku počinje stagnacija, a zatim i opadanje značaja i moći Venecije i Mletačke republike. Prvi razlog je bio opadanje značaja Istoka i propast Vizantije. Novouspostavljena vlast Osmanlija na Balkanu nije bila blagonaklona, što je uticalo na znatno opadanje trgovine. Drugi razlog je pronalazak puteva ka Istoku preko Atlantika i oko Afrike, čime je Venecija izgubila prvenstvo u trgovini sa Dalekim istokom. Takođe, udaljenost od Atlantika onemogućila je Veneciji stvaranje kolonija na prekomorskim područjima.I pored toga Venecija je ostala važno trgovište i zanatsko središte Evrope sve do kasnog XVIII veka, a venecijanska kultura i umetnost tek u ovom dobu započinju svoj najveći razvoj i procvat u vreme renesanse i baroka.

Savremeno doba

Nagli sunovrat Venecije desio se propašću i ukidanjem 1000-godišnje Mletačke republike od strane Napoleona 1797. godine mirom u Kampoformiju. Tokom Napoleonovih ratova Venecija je bila deo njegove Kraljevine Italije, da bi potom bila deo Lombardo-Venecije, vazalne države Habzburške monarhije. 1866. godine Venecija i okolina su pridruženi novoosnovanoj Kraljevini Italiji. Ovako buran XIX vek doveo je do propadanja grada i smanjenja stanovništva, ali je otvorio zanimanje za grad među evropskom aristokratijom. Tako, u XIX veku Venecija postaje jedno od prvih turističkih odredišta.

Tokom XX veka Venecija je izbegla razaranja u svetskim ratovima i relativno bezbolno prošla kroz dato razdoblje. Međutim stari grad na ostrvima gubio je bitku sa razvojem predgrađa na kopnu, koje je danas znatno veće; u njemu živi 4/5 gradsnog stanovništva, dok je stari deo Venecije vremenom postao prvorazredna turistička znamenitost. Brojne napuštene palate i zdanja su sada popunjeni kulturnim i upravnim sadžajima, ali i pored toga, Venecija je danas daleko od slave koju je nekada imala.